PSIHIJATRIJSKI PREGLED
Šta je pregled psihijatra?
Psihijatrija je grana medicine koja se fokusira na procenu, dijagnozu,
prevenciju i lečenje mentalnih, bihevioralnih i emocionalnih
poremećaja.
Psihijatar je lekar koji je usko specijalizovan za oblast mentalnog
zdravlja.
Psihijatrijski pregled je razgovor sa psihijatrom tokom kojeg lekar
vrši uvid u opšte fizičko i mentalno zdravstveno stanje pacijenta,
nastoji da sagleda tegobe i simptome na koje se pacijent žali, kao i
okolnosti koje su do njih dovele. Takođe, lekar nastoji da utvrdi i
sagleda i sve aspekte iz prošlosti koje su mogle da dovedu do pojave
teškoća, ličnu i porodičnu istoriju bolesti pacijenta, a po potrebi i neke
druge činjenice iz života pacijenta koje bi mogle biti od važnosti za
postavljanje prave dijagnoze i utvrđivanja odgovarajuće terapije.
Bitno je istaći da pomoć psihijatra nije isključivo namenjena osobama
sa mentalnim poremećajima ili bolestima zavisnosti, već se
preporučuje i osobama koje se nose sa nekim teškim životnim
problemima, gubitkom bliske osobe, doživljenim traumama, fizičkim
bolestima ili kriznim situacijama koje mogu da prouzrokuju psihičke
tegobe.
U prošlosti, poseta psihijatru je često smatrana znakom slabosti ili
sramotom. Međutim, moderno društvo se sve više okreće uklanjanju
stigme povezane sa mentalnim zdravljem. Moderan čovek je
spremniji da prepozna prednost brige o mentalnom zdravlju i da brine
o njemu na isti način na koji brine o svom fizičkom zdravlju.

Kada je potrebna konsultacija sa stručnjakom za mentalno zdravlje?

Bitno je shvatiti da spremnost da potražite pomoć stručnjaka za
mentalno zdravlje nije znak slabosti, već znak izuzetne snage i jedna
od najboljih stvari koju možete da učinite za sebe i svoje voljene.
Kontinuirano negativno ponašanje i obrasci razmišljanja, mogu da
budu veoma štetni po vaše kako psihičko, tako i fizičko zdravlje.
Ukoliko ste u nemogućnosti da držite svoje emocije, misli i ponašanje
pod kontrolom, imate osećaj da ne možete da se nosite sa teškim
situacijama u životu (teška bolest, gubitak voljene osobe, razvod ili
problemi na poslu), odali ste se alkoholu i drogama koje negativno
utiču na svaki segment vašeg života, preživeli ste neku traumu i imate
osećaj da vaš život više nije vredan življenja i obuzimaju vas
suicidalne misli, ne ustručavajte se da se obratite psihijatru za pomoć.
Sledeći simptomi i znaci mogu ukazivati da je vreme da se
konsultujete sa stručnjakom za mentalno zdravlje.

 Misli, emocije i ponašanje koji su van kontrole
 Neobjašnjivi ili iznenadni zdravstveni problemi
 Nemogućnost nošenja sa nekom bolnom i teškom situacijom u
životu
 Iznenadne promene u obrascima spavanja ili apetitu, česte noćne
more
 Preživljena trauma (seksualni ili fizički napad, saobraćajna
nesreća, psihičko nasilje, blizak susret sa nečijom smrti,
iskustvo rata, iskustvo zatočeništva i slično)
 Promene u obrascima ponašanja u školi ili na poslu, smanjena
produktivnost, nemogućnost obavljanja uobičajenih zadataka
 Preterana upotreba alkohola i droga
 Preterani strahovi ili ekstremna i stalna briga
 Nedostatak ljubavi prema sebi i brige o sebi
 Poteškoće u izgradnji i održavanju odnosa

 Paranoja, halucinacije
 Nezdrave promene u seksualnom nagonu
 Tugovanje i bol zbog gubitka člana porodice, posla, voljene
osobe
 Nekontrolisani, neprekidni i česti izlivi besa prema sebi ili
drugima
 Osećaj beznađa, suicidalne misli, misli o samopovređivanju
 Gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima ste nekada uživali

Faktori rizika za razvoj mentalnih poremećaja
Razvoj problema povezanih sa mentalnim zdravljem nikada nisu
rezultat izloženosti samo jednom faktoru rizika, niti izloženost
rizicima znači da će osoba zasigurno razviti neki mentalni poremećaj.
Važno je zapamtiti da svaka osoba doživljava stres, traumu i bol
na različite načine.
Mentalni odgovor jedne osobe na izloženost faktorima rizika može
biti u potpunosti drugačiji od odgovora neke druge osobe koja je bila
izložena istom faktoru rizika, npr. doživljenu saobraćajnu nezgodu.
Kod jedne osobe, ova trauma može razviti neki poremećaj, dok će
druga osoba na lakši način prevazići situaciju i biti sasvim u redu.
Određeni faktori mogu da povećaju rizik od razvoja mentalnih
poremećaja i bolesti:
 Porodična istorija mentalne bolesti
 Stresne životne situacije, kao što su finansijski problemi, smrt
voljene osobe, gubitak posla ili razvod
 Oštećenje mozga kao rezultat udarca u glavu

 Traumatska iskustva, kao što su učešće u ratu, saobraćajna
nesreća, seksualni napad, izloženost psihičkom i fizičkom
nasilju
 Prekomerna upotreba alkohola i droga
 Zlostavljanje ili zanemarivanje u detinjstvu
 Mali broj prijatelja ili dugo ostajanje u nezdravim vezama
 Lična istorija mentalnih poremećaja i bolesti

Bolesti i stanja koja leči psihijatar
Psihijatar može da postavi dijagnozu i leči širok spektar psihičkih i
mentalnih stanja, poremećaja i bolesti, kao i da prepisuje lekove.
Poremećaji mentalnog zdravlja su takozvane dijagnoze isključenja –
što znači da fizičke bolesti moraju biti eliminisane kao uzrok pre nego
što se postavi dijagnoza da osoba pati od nekog mentalnog i psihičkog
poremećaja. Mnogi od simptoma koji su karakteristični za depresiju
mogu da budu uzrokovani hipotiroidizmom, nekim kancerom,
infektivnim procesima ili nekim neurološkim poremećajima.
Duševne bolesti, stanja i poremećaji
 Šizofrenija
 Depresija
 Granični poremećaj ličnosti
 Bipolarni poremećaj
 Anksiozni poremećaji
 Rodna disforija
 Poremećaj autističnog spektra
 Disocijativni poremećaji
 Poremećaj kockanja (patološko, kompulzivno kockanje)

 Poremećaji u ishrani
 Poremećaj nedostatka pažnje/hiperaktivnosti (ADHD)
 Poremećaj gomilanja (silogomanija ili hording – patološko
skupljanje)
 Poremećaji raspoloženja
 Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD)
 Panični poremećaj
 Poremećaji ličnosti
 Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)
 Porođajna depresija
 Šizoafektivni poremećaj
 Poremećaji spavanja

Pregled psihijatra
Odlazak kod psihijatra prvi put veoma često izaziva sramotu,
nelagodnost i strah kod pacijenata. Međutim, samo saznanje kako
pregled izgleda i šta može da vas očekuje tokom samog pregleda, vam
može pomoći da ublažite ili prevaziđete stres, nelagodu i strah koji
osećate.
Ukoliko ste zakazali svoj prvi pregled ili tek razmatrate da se obratite
psihijatru, pročitajte par saveta kako da se pripremite za pregled, kao i
šta možete da očekujete od svoje prve posete psihijatru, kako biste se
osećali opuštenije tokom samog pregleda.

Priprema za pregled psihijatra
Prilikom prve posete psihijatru, neki ljudi se uplaše i zbog toga ne
mogu da se sete svih stvari koje ih psihijatar pita. Na kraju krajeva,

razgovor o osetljivim ličnim stvarima sa potpunim strancem može biti
zastrašujući za svakoga. Međutim, imajte na umu da je vaš psihijatar
visoko obučeni i iskusni profesionalac koji je tu da vam pomogne.
Razmislite i ako je potrebno, zapišite svoje probleme, brige i tegobe
koje su vas nagnale da se obratite psihijatru za pomoć. Preporučujemo
vam da pre pregleda napravite listu svega što osećate i svih pitanja
koja imate u vezi sa vašim stanjem. Zapišite sve detalje o okidačima
koji prouzrokuju vaše stanje, kao i kako vaše stanje utiče na vaš život.
Pripremite svoju medicinsku dokumentaciju
Tokom pregleda, lekar će vas pitati o vašoj porodičnoj i ličnoj istoriji
bolesti. Pokušajte da pre pregleda razmislite i pripremite sledeće:

 Napravite listu svih lekova koje pijete
 Ukoliko ste u prošlosti koristili neke psihijatrijske lekove,
zapišite koje i koliko dugo ste ih koristili
 Pripremite i ponesite pređašnje lekarske izveštaje
relevantne za ovaj pregled, naročito ukoliko ste ranije bili
kod psihijatra

Kako izgleda pregled psihijatra?
Prvi pregled kod psihijatra obično traje oko 45 minuta.
Tokom razgovora, lekar će vam postaviti neka pitanja na osnovu kojih
će nastojati da vas bolje upozna i shvati zašto tražite pomoć.
Pripremite se da ćete da odgovarate na pitanja poput zašto ste se
obratili za pomoć, kakvi problemi, misli ili tegobe vas muče, šta
očekujete od psihijatra i terapije.
Većina ljudi se uplaši da će nešto da kaže što lekar može pogrešno da
protumači pa počnu da izbegavaju i izmišljaju odgovore ili prećutkuju
bitne informacije.

Nemojte se plašiti da ćete nešto pogrešno da kažete.
Trudite se da budite iskreni, otvoreni i što opušteniji, a iskusni lekar
će vas voditi kroz razgovor i slušati vas bez predrasuda.
Razgovor može da podstakne različite emocije
Biti otvoren i podeliti svoju priču sa lekarom tokom pregleda zahteva
mnogo snage i hrabrosti, što može da bude emocionalno iscrpljujuće,
posebno ako ste potiskivali svoje emocije prilično dugo.
Razgovor o problemima i tegobama može da podstakne različite
emocije, pa mnogi pacijenti mogu da se osećaju neprijatno, uplašeno,
nervozno, pa čak mogu i da zaplaču tokom pregleda. Ali bitno je da
znate da je to sve sasvim normalno i u redu.
U većini slučajeva, lekar će već nakon prvog i drugog razgovora imati
plan lečenja za vas. Lekar će vas uputiti u plan i odrediti terapiju.

Terapija i lečenje
Koju vrstu lečenja i terapije će vam lekar prepisati, zavisi od vrste
mentalnog poremećaja ili bolesti koju imate, njene težine i onoga što
lekar na osnovu razgovora sa vama smatra da će vam najbolje
odgovarati. Najčešće i najbolje funkcioniše kombinacija tretmana.
Psihoterapija predstavlja način lečenja mentalnih bolesti pod kojim
se podrazumeva razgovor sa psihoterapeutom. Psihoterapija istražuje
misli, osećanja i ponašanja i nastoji da unapredi mentalno zdravlje
pojedinca.
Psihoterapija u kombinaciji sa lekovima predstavlja najefikasniji
način za izlečenje i oporavak.
Medikamentozna terapija – primena lekova u lečenju
Lekovi ne mogu da u potpunosti izleče mentalne bolesti.

Umesto toga, pomoću lekova se kontrolišu simptomi i omogućava
ljudima sa mentalnim poremećajima da se vrate normalnom
funkcionisanju. Smanjenje simptoma lekovima takođe može
poboljšati efikasnost drugih tretmana, kao što je psihoterapija,
biološka terapija, rad na sebi uz konsultaciju sa psihijatrom.
Lekovi u kombinaciji sa drugim tretmanima su najefikasniji način za
potpuni oporavak ili držanje stanja pod kontrolom.
Neophodno je da razgovarate sa svojim lekarom o vašoj postojećoj
terapiji, ukoliko je imate. Na ovaj način ćete biti sigurni da lekovi
koje uzimate nemaju nikakvu negativnu interakciju sa terapijom koja
vam je prepisana od strane psihijatra.
Danas se primenjuje biološka terapija sa velikim uspehom.
Rad na sebi je takođe bitna stavka u lečenju, uz konsultaciju sa
psihijatrom.

Upućivanje u drugu zdravstvenu ustanovu
Ukoliko psihijatar u privatnoj ordinaciji tako proceni, uputiće Vas u
odgovarajuću zdrvstvenu ustanovu na hospitalizaciju.
Ukoliko psihijatar proceni da Vam je potrebno lečenje u ustanovi
drugog tipa, on će Vas tamo uputiti.

Prevencija i očuvanje mentalnog zdravlja
Ne postoji siguran način da se spreči razvoj neke mentalne bolesti.
Naše mentalno zdravlje je složeno i ne može se predvideti koji faktori
će ili neće uticati na njega.

Naše mentalno zdravlje je umnogome oblikovano sledećim činiocima:

Genetikom:
Naši geni imaju veliku ulogu u našem mentalnom zdravlju.
Okruženjem(epigenetika):
Područje na kojem živimo, okruženje u kojem radimo i naši odnosi sa
ljudima koji nas okružuju utiču na naše mentalno zdravlje od
najranijih dana.
Životnim iskustvom:  
Stvari koje nam se dešavaju, posebno tokom detinjstva mogu uticati
na naše mentalno zdravlje – odnos sa roditeljima, školovanje,
izloženost nasilju ili zlostavljanju, diskriminacija, siromaštvo, rat.
Zaštita i očuvanje mentalnog zdravlja obuhvataju sve mere i
aktivnosti usmerene na uspostavljanje i održanje psihičkog
blagostanja:
 Smanjenje izloženosti stresu
 Rad na samopoštovanju
 Izbegavanje samokritike
 Uravnotežena i zdrava ishrana
 Izbegavanje alkohola, pušenja i upotrebe droga
 Hidriranost
 Zdrav i redovan san
 Redovna fizička aktivnost
 Druženje sa prijateljima i pozitivnim ljudima
 Razbijanje monotonije i izlazak iz zone komfora

Ne ustručavajte se da potražite pomoć kada vam je neophodna.
Potražiti pomoć je odraz snage, a ne slabosti.

Zapamtite da je lečenje efikasno i da osobe koje dobiju odgovarajuću
stručnu pomoć mogu da se oporave od mentalnih bolesti i bolesti
zavisnosti i da vode ispunjen i srećan život.